Head Magnifying Glass

Рад са SMD компонентама постаје све тежи и тежи како време одмиче… компоненте постају све мање и мање а очи се брже и брже умарају. Полако пролази време када се све да наћи у SOIC паковању и углавном све стиже у 0.5 милиметара растеру. Леми се то руком без превеликих проблема али брзо се матор човек умори. Јесте, знам, нисам ја још матор, али ако сам ја кренуо већ сад да се умарам, шта ће тек бити за 20 или 30 година.. Треба се штедети док је то још могуће :) тако да сам ја полако кренуо да купујем разна помагала.. лемљење 0201 компоненти “на око” просто није забавно..

Ррва справа коју сам добавио је нека кинеска “лупа за на главу”, лако набављива у продавницама које продају електронику код нас, делује ок на први поглед.. Овај примерак је 8PK-MA003 или MG81007 (не пише ништа на њему а не сећам се шта сам тачно наручио, мислим да је у питању MG81007 но нисам сигуран.

Основни проблем са овом справом је квалитет израде. Када замишљате јефтину Кинеску пластику, замишљате ову справу. Ивице су оштре, гребу, каиш који држи справу на глави је пластичан, жуља .. и што је најгоре, тело справе које треба да се ротира око каиша да би прешло у позицију за рад и позицију за одмор запиње за каиш тако да је рад са овом справом прилично фрустрирајући. Вероватно би са дало присредити то све (ошмирглати ивице, средити размак између каиша и тела ..) но то је нека друга прича.

Елем, неке добре и неке лоше особине ове справе, обратите пажњу да ја носим цвике, диоптрија -3 тако да неке вредности у овом посту можда неће бити исте за мене као и за вас.

Справа ради ок са цвикама, дакле сочиво је позиционирано далеко од очију, носач се ослања на чело..
Справа има 2 лампе, по једна са сваке стране. Лампе су напајане са по 2 АА батерије, и лампе су “обичне жаруље” но релативно их је лако заменити ледарама.

Справа има три сочива од којих је једно фиксно за оба ока, друго је исто за оба ока и може да се склони док је треће само за једно око и лако се прикључи ка ова два.

Комбинације увећања су

1.8x, 2.3x, 3.7x и 4.8x

Ширина погледа (гледам у лењир који је фокусиран) је при 1.8x 14цм, при 2.3x 14цм, при 3.7x 2.5цм и при 4.8x 2цм.
Даљина објекта од сочива када је објекат у фокусу је при 1.8x 20цм, при 2.3x 10цм, при 3.7x 4цм и при 4.8x 2цм

Закључак: ја ову справу не користим, 2.3 је минимално увећање које има смисла а при том увећању већ морате да забодете нос у оно што радите, а када се већ толико приближите онда вам увећање од само 2.3 и не ради толико посао. При већим увећањима можете само да радите неку инспекцију пошто рад са лемилицом на 1цм од вашег ока .. ја то не бих препоручио.

MG81007

MG81007

Незадовољан са овим првим Кинезом, налетео сам на MP244L који је деловао много боље па сам га наравно купио. Ова справа је доста боље замишљена, каиш има додатни оклоп од мекше пластике који га чини нешто удобнијим, наравно, пошто је ово исто Кинез то је исто пластика, у некој квалитетнијој изради би то вероватно био неки тврђи сунђер или нека тканина.. у сваком случају не гребе и довољно је удобно. Тело уређаја се креће без проблема и не качи ништа а са стране постоје два шрафа за подешавање отпора том кретању. Све у свему тај део функционише одлично. Са горње стране, на средини, се налази сијалица, опет обична жаруља и опет, лако је пребацити то на LED, просто ме чуди да није тако у оригиналу.
Справа има два места да се уметну сочива, те може да ради са једним или два сочива истовремено а уз справу долазе сочива 1.2x, 1.8x, 2.5x и 3.5x. Било која комбинација је могућа. Сочива се лако мењају, и наравно, направљена су од акрила (сувише би било надати се стаклу).

Ширина погледа (гледам у лењир који је фокусиран) је 40+цм за 1.2x, 15цм за 1.8x, 11цм за 2.5x и 8цм за 3.5x сочиво. (нисам мерио комбинације)

Даљина објекта од сочива када је објекат зумиран је 40+цм за 1.2x, 15цм за 1.8x, 10цм за 2.5x и 8цм за 3.5x сочиво.

Закључак: ова справа је скоро употребљива мада и даље прилично напорна за рад, ја је не користим

MP244L

MP244L

Следећа справа коју сам пробао је 20x додатак. Ова справа има носач као цвикери али уместо стакала на једном оку има јаку лупу и ЛЕД лампу. Повећање је одлично и стварно се могу видети сви проблеми на штампи, али на жалост справа фокусира на око 2 цм од објекта тако да осим за инспекцију није је могуће користити у друге сврхе. За неки фини сајџиски рад је ок, можете видети фини механизам али махати лемилицом на пар цм од очију никако није здраво. На жалост, још једна у низу справа одложених у “фиоку”.

20x magnifier eyepiece

20x magnifier eyepiece

Овај уређај ми је давао највише шансе да буде употребљив. Реч је о носачу за сочива у облику цвика. Жичани оквир који седи на глави као наочаре на средини има пластични носач који у себи има ЛЕД лампу и држач за изменљива сочива. Сочива која долазе уз справу су 1.5x, 2.5x и 3.5x. Справа не лежи идеално на глави ако већ носите цвике тако да је то донекле проблем али је иначе врло удобна и много пријатнија за рад од великих справа које су много теже и од којих се глава врло брзо зноји. Сочива напред се лако и брзо мењају а параметри су исти као и на великим справама, за 1.5x, 2.5x и 3.5x дистанца на којој је објекат фокусиран је 11.5 цм, 9.5 цм и 8 цм док је видно поље 8 цм, 6 цм и 4.5 цм. На жалост није претерано згодно уз наочаре али употребљиво у реалном раду, чак и са цвикама.

lens on spectacles frame

lens on spectacles frame

Tags: ,

Soldering Iron Driver (SID) GEN3 REV1.4


(for English version please click on UK flag in top right of this post)

Контролер за лемилицу је најзад готов тј. “Soldering Iron Driver” пројекат је најзад стигао у фазу “мени ради”, па да на брзину резимирамо шта се и како дешавало везано за овај пројекат.

Генерација 1 овог пројекта је био PIC16F690 микроконтролер залемљен на прото плочицу са рупама, на њега је био жичкама везан један 1602 карактер дисплеј, 2 дугмета (плус и минус, ако стиснете оба истовремено то је био “ок”) и један операциони појачивач који је појачавао напон који је стизао са делитеља напона који су чинили сензор гордак лемилице (купљене на бувљаку у Панчеву) и 10 килоома отпорник. Идеја је била да имам још једну лемилицу уз моју главну лемилицу када ми затреба да радим са два различита врха па је у гордак дршци био обичан шрафцигер врх док је у главној лемној станици чучао БЦ врх. Програм у микроконтролеру је био врло прост, на дисплеју су писале вредности у релативним јединицама, тј. писала је вредност између 0 и 1023 што су могуће вредности на аналогно дигиталном конвертору. Није постојала конверзија те вредности у степене Целзијуса што лемилицу уопште није чинило мање употребљивом; ја сам знао да за нормалан рад са 1206 и 0805 компонентама треба да држим лемилицу на 620 “јединица” и нисам имао појма која је то температура али је лемилица радила супер. Такође управљање грејачем није користило никакву напредну ПИД контролу већ сам користио најједноставнији систем термостата са хистерезисом, те се грејач гасио када достигне задату вредност а палио када се охлади за хистерезис више од задате вредности.

Generation 1

Generation 1


У некој причи са неким људима, неки “геније” ми је рекао да ове дршке (HAKKO клонови)за сензор имају термопар и да сам ја требао то да читам као термопар а не да правим разделник напона и ја сам, без икакве провере (комплетна будала) у то поверовао и кренуо да правим нови пројекат са читачем термопара. Тако настаје генерација 2 овог пројекта.

Генерација 2 овог пројекта је започела са једном лошом претпоставком (да HAKKO клонови имају термопар за сензор) али и са једном добром одлуком. Решио сам да логујем пројекат како дотични расте и развија се. Форум “опасни прототипови” се у том тренутку чинио као одлично место за тако нешто. Интернационална посета, људи са искуством који за разлику од људи на домаћим форумима не прежу од тога да знање поделе са другима, и отвореност “опасних” је деловала много боље него да сам пројекат кренуо да логујем овде на блогу или на неком локалном форуму. Имао сам идеју да то можда урадим на једном другом форуму који такође посећујем али сам се ипак одлучио за “опасне прототипове”.


Generation 2

SID Generation 2


Шема и плочица за генерацију 2 су биле врло брзо готове, а ја сам гербер фајлове послао на израду још пре него сам испробао да ли то све ради “на столу”. То ми је први пут да сам тако нешто урадио слепо верујући да ће то да ради. Неке делове те шеме сам ја испробао “на столу”, тј. испробао сам како ми ради аналогни део са правим термопаром, али ми није пало на памет да окачим на њега праву лемилицу… Када су плочице стигле из фабрике, и када сам их саставио, полемио, окачио ову гордак лемилицу … десило се чудо … ништа није радило … после 10мин дебагирања схватио сам да сам у старту када сам правио генерацију 1 био потпуно у праву и да је сензор на гордаку као и на осталим HAKKO клоновима РТД односно ПТЦ (отпорник са позитивним температурним коефицијентом). Набуџио сам на улазу у аналогни део уместо термопара напонски делиоц између 10 килооома и гордак сензора и то је “некако радило” али је на жалост сензор имао “много шума”.


PTC garbage when reading with voltage divider and amplifier

PTC garbage when reading with voltage divider and amplifier


Ја сам пробао да исфилтрирам то у апликацији и то је донекле успело али ипак није било решење којим сам ја хтео да се задовољим.


PTC garbage with software filtering

PTC garbage with software filtering

PTC garbage with software filtering

PTC garbage with software filtering


Квалитетно читање овог сензора захтева извор константне струје а не напонски делитељ.


PTC raw data reading with 1mA constant current

PTC raw data reading with 1mA constant current


Да би спасао пропали пројекат (имао сам 10 плочица), решио сам да погледам и неке друге јефтине дршке које су ми доступне и дошао до Соломон дршки. Соломон има термопар типа К сензор и идеалан је за генерацију 2. Брзо сам добавио једну Соломон дршку и закачио је на СИД Генерација 2 и све је прорадило савршено.


SID Generation 2

SID Generation 2


Генерација 2 је у старту користила исти PIC16F690 са истим системом који симулира механички термостат. Како је у флешу било још места решио сам да пробам да угурам некако ПИД контролу у овог малца. Реорганизација апликације, пребацивање табела и стрингова из флеша у еепром и још пар трикова су ми омогућиле да имплементирам комплетну ПИД контролу грејања лемилице.


PID on SID generation 2 (solomon iron)

PID on SID generation 2 (solomon iron)

PID on SID generation 2 (solomon iron)

PID on SID generation 2 (solomon iron)


Генерација 2 је имала још један озбиљан проблем у дизајну. 7805 које је планиран да обезбеди 5 волти за рад микроконтролера и околине није био у стању да се избори (ни са огромним активним хладњаком) са улазних 35 волти и после пар секунди се гасио од прегрејавања. Решење је било екстерни ДЦ:ДЦ претварач на засебној плочици који је онда везиван уместо 7805. Ово је иначе био мој први сусрет са самоградњом ДЦДЦ претварача и ту су ми доста помогли колеге са форума као и колега из Београда који ми је и направио један ДЦДЦ да забодем директ у плочку уместо 7805.

Како ми се HAKKO дршке ипак више свиђају од Соломон дршки, и како за HAKKO дршке имам много више врхова ја сам и даље хтео да имам добру лемну станицу која ради ок са HAKKO лемилицама тако да сам се решио да ипак направим нову шему која ће да реши све ове проблеме.

Генерација 3 настаје као наставак генерације 2 и логује се у истом треду на “опасним прототиповима”. Овај пут сам, уместо да трчим пред руду мало више размислио о свему и консултовао се са колегама. Иан Леснет, власник “опасних” је имао идеју да нова генерација буде на чипу који има УСБ како би било олакшано дебагирање и како се лакше на плочу може послати нова верзија програма. Ја сам погледао шта имам по фиокама и одлучио сам се за PIC18F2550. Овај, врло популаран микроконтролер, постоји у DIP кућишту што је згодно за тестирање, релативно је јефтин, има одличан аналогно дигитални конвертер (постоји и 18f2553 верзија са још бољим конвертером а која је пин компатибилна), има усб, има УАРТ порт и има довољно пинова за све додатне функције које сам хтео да додам. Генерација 3 је испробана на столу пре него је послата на израду али при самом дизајнирању плочице се није превише водило рачуна о изгледу.


SID-3.1.4 - 3dfront

SID-3.1.4 - 3dfront

sid-3.1.4 - 3dback

sid-3.1.4 - 3dback

SID Generation 3

SID Generation 3


Ја сам плочицу издизајнирао “за себе” тј неки делови су стављени у 0805 или SOIC паковању зато што сам то имао по фиокама, неки су “PTH/DIP” зато што сам опет то имао по фиокама. Већи део плочице је изрутиран “ногом” а остатак ауто рутером… Све то наравно ради али “није идеално” што ме и није претерано тангирало када су плочице стигле и када је све прорадило из прве. И HAKKO 907ESD и Gordak 907 и Solomon HQ30 и Weller PES51.. све шљака из прве. Не изгледа лепо, ал шљака :D


SID Generation 3, HAKKO iron, monitoring of temperatures during soldering

SID Generation 3, HAKKO iron, monitoring of temperatures during soldering


DangerousPrototypes верзија је настајала паралелно са генерацијом 3. Иану се од старта свидела идеја те је Филипу Дулићу (Arakis), младом студенту из Београда, запосленом у DangerousPrototypes, дао да ради на DangerousPrototypes верзији СИД-а који би био у верзији лакој за састављање почетницима са лошим лемилицама. Једна од идеја је, ако имаш лошу лемилицу, узмеш СИД и да можеш да га саставиш том лошом лемилицом да би направио бољу. Филип је одрадио то све у Eagle програму за цртање шема и плочица и успео да смести цео пројекат на 8*8цм плочицу и нема ниједну SMD компоненту. Плоча је изрутирана перфектно, одлично су раздвојене 3 целине (снага, аналогни и дигитални део), изгледа одлично. Шема је 90% иста као Генерација 3 осим што је избачен део са Генерације 3 који је давао могућност да се грејач вози DC сигналом преко FET-а. Ова верзија је такође доступна на истом форуму. Ја очекујем да ће се ускоро ове плочице наћи у продаји код “опасних” (ја немам ништа са тим / од тога тако да ће те уређаје подржавати “опасни” а не ја, ја ћу наравно увек помоћи колико год имам времена и знања).


SID - DP (trough hole) Version

SID - DP (trough hole) Version

SID - DP (trough hole) Version

SID - DP (trough hole) Version

Tags:

2012

Драги пријатељи и колеге, СРЕТНА ВАМ НОВА 2012 ГОДИНА.

PACE ST-50 – review


PACE ST50

PACE ST50


Писах о томе како сам купио PACE ST50 лемну станицу. Сада сам најзад ухватио слободан моменат да је “стварно” и пробам. Елем, јуче су стигле са израде штампане плочице за Soldering iron Driver пројекат те је састављање дотичне плочке идеалан тест за ову нову “паметну” лемну станицу.

Прва ствар коју сам приметио је да од гомиле врхова које имам за 0508 елементе (отпорнике и кондезаторе) најбоље ради врх: 1126-0632-P1 (0.047 chisel) док је за SOIC паковање најбољи: 1124-0035-P1 (Angled MiniWave 2.4mm). То су отприлике једина 2 врха која ми стварно требају. Додуше било би згодно видети који врх би најбоље радио са PTH (DIP, DO41..) елементима посто је овај 0.047 chisel ипак мали но мени је и он завршио посао за ових неколико PTH елемената који постоје на плочи. За 0805 и SOIC елементе идеална температура за лемљење је била 265°C док сам PTH елементе лемио са 310°C. Могуће да је виша температура за ове била неопходна зато што је врх од 0.047″ (1.2mm) премали.

Оно што ми је правило екстра проблем при лемљењу је ова екстра скупа (преко 100 евра) TD-100 дршка. Супер је што су ту дршку дизанирали хирурзи и што је кабл отпоран на температуру и што она лепо лежи у руци – ГРЕЈЕ СЕ НЕНОРМАЛНО. После 10 минута лемљења на 310°C део дршке где вам додђу прсти је на преко 50-60°C, после 20так минута је држање лемилице страшно непријатно, тј пече по прстима, да не може да се ради. Ја сам уз ову дршку купио и неке специјалне сунђере који се навлаче на њу а који служе за маркирање дршки (као да не помешаш ако имаш разне дршке која је за шта) и који ће можда решити овај проблем додатном изолацијом између мојих прстију и саме дршке, али проблем је што када се навуче тај сунђер онда дршка не може да седне у држач за дршку… наравно то на сајту нигде не пише, али интересантно, продаје се и замена за држач за дршку исто у боји у који тај сунђер ваљда може онда лепо да чучне. Проблем је наравно што то не продаје заступник у Србији тако да сад опет иде цела процедура наручивања тога из Америке. Ово је страшан проблем, у поређењу са мојом HAKKO 907E дршком од 13$ која се и после 8 сати рада не загреје, ово је чиста срамота, притом то парче пластике са конектором и мало кабла кошта преко 100 евра!!! (само дршка, без станице, врхова …)

ДОДАТАК: Стигла ми је замена за држач за дршку и сада користим лемилицу са зеленим сунђером (који иначе служи да би се обележила лемилица ако имате више њих да раздвојите оне које раде са тинолом са и без олова) и сада када радим са сунђером температура дршке више није проблем.

Даље да се концентришемо на ствари које “не раде како сам мислио”.. приметио сам да “auto set-back” функција не ради ни близу како се мени учинило да ради када сам први пут пробао станицу. О чему је реч, ја сам претпоставио (и први пут експериментално потврдио) да станица препознаје када се леми и сама ресетује систем који пали ову функцију. Када сам то тестирао лемио сам пар диода и пар пута притиснуо лемилицу на влажни сунђер. Када сам лемио овај контролер, прво сам кренуо од SMD делова (0805 и SOIC), и “auto set-back” ми се нон стоп палио у пола рада, дакле станица није била у стању да препозна да ја “радим” док сам лемио SMD. Када сам после прешао на PTH чини ми се да је станица препознавала то како треба али више ни у шста нисам сигуран. Све у свему, ја сам пребацио сада дотичну функцију са 10 минута на 60 минута, па ми једном у сат времена није проблем да пипнем црвени тастер ако се она баци на спавање. На жалост то прилично убија поенту целе функције и своди је на то да ако одем да спавам а лемица остане упаљена да ће се сама угасити, ништа друго.

Имао сам чудан проблем са врховима, врхови брзо добију црне тачке по себи које се не скидају сунђером и ту се калај више не хвата лепо. Понашају се као страшне кинеске копије лоших врхова. Додуше само сам тај проблем имао са два “шрафцигер” врха, док се сва срећа овај MiniWave одлично снашао. При томе користим релативно квалитетан тинол од 0.5mm 60/40 који ми никад није правио проблеме са HAKKO врховима.

Да не буде све негативно, систем за брзу измену врхова функционише савршено, врло је згодан посебно ако прелазите са SOIC на 0805 на PTH. Замена врха траје буквално 2 секунде. Овај MiniWave врх је ЧУДО!!! Ја сам користио HAKKO зарезане врхове (900M-T-3C и екипа) и они јесу одлични, али сви који покушавају да кажу како раде исто добро као MiniWave врх очигледно никад нису пробали MiniWave врх. Ствар ради безобразно добро. То је апсолутни разлог зашто ми није жао што сам спуцао оволике паре у лемну станицу.

Још једна интересантна ствар за знати је брзина. Врхови се загреју на радну температуру после пар секунди, дакле буквално, упалите лемилицу и после 10 секунди радите, у поређењу са свим осталим лемилицама које сам ја користио то је огромна разлика.

Закључак, за хоби, PACE ST50 је чисто бацање пара! Купите Weller са PES51 дршком (за ту дршку постоји MiniWave врх, изгледа је Weller платио лиценцу) или купите само PES51 и направите мој драјвер те њиме управљајте својом дршком, куповина овакве станице тешко да има смисла за кућну радионицу.

Tags:

MultiLanguage posts


Како све више и више људи који не знају српски језик посећује овај сајт додао сам за пробу Multilingual Text плагин који ми даје могућност да пишем текстове на више језика, тако да ћу од сада неке постове писати и на енглеском и на српском језику.

PACE ST-50


Kako napreduje ovaj moj projekat sa drajverom za lemilice sve više i više ulazim u samu materiju i sagledavam probleme za koje nisam znao ni da postoje. Uvek mi je bilo čudno što moram da setujem lemilicu na 300-350°C da bi nešto zalemio kada se standardna 60/40 kalajna žica topi na 180-190°C. Čak i bezolovne kalajne žice se tope na temperaturama ispod 250°C. Problem je u tome što onog trenutka kada vi krenete da lemite temperatura vrha drastično padne sa temperature na kojoj je bio te kada vi namestite lemilicu da lemite na 350°C lemno mesto ne prelazi 250°C!! Evo ga jedan grafik kako to izgleda na HAKKO lemilici (stara generacija HAKKO936, jedna od najpopularnijih profesionalnih stanica u svetu, i ubedljivo najvise klonirana lemna stanica na svetu, i novija generacija HAKKO FX888, obe lemilice imaju grejač i senzor u dršci dok je vrh obican komad bakra presvucen gvožđem i niklom, osnovna razlike između ove dve lemne stanice je što noviji HAKKO FX888 ima senzor postavljen na drugo mesto).

HAKKO FX888 i HAKKO 936 temperatura pri lemljenju

HAKKO FX888 i HAKKO 936 temperatura pri lemljenju

Ako ne razumete grafikon, evo kratkog objašnjenja. Od 0 do 10sec vidimo crvenu liniju koja je na 350°C. Ta linija predstavlja temperaturu vrha. To nije temperatura vrha koju vidi sama lemna stanica svojim senzorom vec je to prava temperatura vrha merena tako sto je u sam bakarni vrh ugradjen senzor. U desetoj sekundi je vrh dodirnuo prvu lemnu tacku (PCB via) i vidimo kako se manj temperatura lemne tacke sa 25°C do 250°C i kako temperatura vrha pada sa 350°C do 300°C. Zatim smo podigli lemilicu sa te tačke (kada je tačka nakvašena kalajem) i prešli na sledeću i tako zalemili 5 lemnih tačaka. Od osamdesete sekunde vidimo isto to samo sa HAKKO936.
Ono što možemo videti sa ovog grafika je da izmeštanjem senzora u povećanjem snage same lemilice ubrzavamo vreme lemljenja ali i dalje stvarna temperatura vrha mnogo beži od vrednosti nasetovane na samom drajveru (350°C u ovom slučaju).

Rešenje za ovaj problem se nalazi u boljem pozicioniranju senzora. Da bi to uradili, profesionalni lemni sistemi koriste različite sisteme za merenje temperature samog vrha. Od prastarog Weller štosa da u vrh ubaci magnet koji ima određenu kurijevu tacku te tako sam sebe održava na određenoj temperaturi do novih vrhova koji više nisu “glupi komad bakra” već se grejanje i merenje prebacuje iz drške u sam vrh. Ako pogledamo profesionalnu klasu HAKKO lemnih stanica, npr. HAKKO FX951 videćemo da se u dršci više ne nalazi “ništa”. Drška je u ovom slučaju bukvalno to – drška, ona ima na sebi kabl i prihvatač za vrh. Vrh u ovom slučaju više nije glupi komad bakra već u sebi sadrži i temperaturni senzor i sam grejač tako da pri proizvodnji vrha senzor može da se smesti u sam vrh, ne postoji problem kontakta između senzora i vrha a grejač opet može da bude adekvatne snage (ne kao do sada isti grejač za sve vrhove) i da bude koncentrisan “gde treba”. Ovakav vrh je naravno malo skuplji od “glupog bakarnog” ali, ne znam kako, proizvođači su uspeli da zadrže cenu vrlo realnom. Prosečan kvalitetni “glupi” vrh košta oko $5 dok prosečan “pametni” vrh (tip cartridge) košta oko $12. Ako uzmemo u obzir da kada zamenite vrh zamenili ste i senzor i grejač, to je vrlo prihvatljiva cena (samo još da su i same lemne stanice prihvatljive).

Ima mnogo proizvođača pametnih lemilica, ja dosta spominjem HAKKO (japanski brend, veoma kvalitetan možda u svetu najrasprostranjeniji, najvise kloniran…) iz razloga što ja imam jedan original i jedan klon i sa njihovim programom sam najbolje upoznat. Uz njih sam krenuo da pravim ovaj moj drajver kako bih probao programski da rešim mehanički problem izmeštenog senzora. Da probam da prepoznam kada je krenulo lemljenje i na vreme krenem da grejem vrh…. Kako mi za taj drajver treba sprava koja radi to što hoću da izvedem kako bi mogao da uporedim rezultate, a i pošto mi treba još jedna dobra lemilica rešio sam da se obradujem sa novom spravom i uzmem sebi jednu lemnu stanicu koja trosi ove pametne vrhove. Rešio sam u startu da izbegnem Evropske proizvođače (Ersa i ekipa) pošto su malo nenormalni sa cenama i finalna odluka je pala između HAKKO FX951 i PACE ST50 stanica. Japanski HAKKO je cca 30% jeftiniji i ima odličnu podršku ali PACE ima patentirane microwave vrhove koje HAKKO ne sme da prodaje u Evropi i Americi tako da ja ne mogu da dođem do njih…. Za razliku od HAKKO-a, PACE u Srbiji ima i regularnog zastupnika, momci su vrlo spremni da pomognu i savetom i na svaki drugi način, imaju servis. Uz sve to PACE vrhovi su i nešto jeftiniji od HAKKO vrhova tako da sam finalno odlučio da uzmem PACE ST50. Naravno uzeo sam ga u USA pošto je cena ipak dosta niža nego kada se na nju doda Srpska carina, transport, marža, pdv, porez na srpstvo, porez na Kosovo, porez na SPC, porez na to što kupujes spravu skuplju od 10$, porez što si ostao u Srbiji, porez što si glasao …

Da ne dužim, sprava izgleda ovako:

PACE ST50

PACE ST50

 

Ništa spektakularno, aluminijumski profil, prednja maska ima on/off prekidač, jednu ledaru, 3 dugmeta i led displej sa 3 sedmosegmentna “karaktera”. Ima sa strane mesto da se za samu bazu pričvrsti držač za dršku, nosač za policu, držač za vrhove … Pozadi ima šteker (onaj standardni “kompjuterski” tropinski) za 230VAC i ima šteker za “instant set-back caddy”.

Unutra je isto vrlo jednostavna. Kvalitet izrade je očigledan. Jedan torus za napajanje, sve uredno, PCB sa prednje strane, dvostran, populisan sa obe strane. MCU koji tera celu spravu je NXP P87C51RB+4A, dakle klasican OTP ’51. Cela sprava interno radi na 5V.

PACE ST50 skinut zadnji poklopac

PACE ST50 skinut zadnji poklopac

 

PACE ST50 skinut prednji poklopac

PACE ST50 skinut prednji poklopac

 

PACE ST50 PCB

PACE ST50 PCB

PACE ST50 pcb1

PACE ST50 pcb

PACE ST50 weird capacitor

PACE ST50 weird capacitor

Šta je ovaj kondenzator – nemam pojma, tj. vidim da je 6800uF ali je malo povelik za 6800uF 10V (cela plocka je na 5V znaci ne treba mu više), piše 50WV .. pretpostavljam da je to 50V mada ne kontam sta predstavlja ono W (ovo W je “Working Voltage”, imam ja drugare koji znaju kada ja ne znam :D ) … a dodatno me cudi cemu služi 50V ovoliki kond. Izgleda da on tuče DC u grejač a ne AC. Na gornjoj slici vidimo 10 tranzistora ili sta su već ( 7XMN / 4A06 ) na ulazu gde dolazi AC napajanje ..

Konektor sa zadnje strane sprave ima 3 pina: 5V, GND i još jedan. Taj jedan je pull up-ovan na 5V koliko sam ja izmerio i vezan je direkt na mcu na pin 5 (P1.3/CEX0). Ja sam probao da ga spustim na GND i ništa se nije desilo, tako da pretpostavljam da po tom pinu ide nesto više od on-off već da piči neki 1wire ili tako nešto.

Elem, obzirom na ovaj veliki kondenzator i precizni 0.050000R shunt na ploči, kao i odsustvo triaka pretpostavljam da lemilica definitivno tuče PWM-om DC u grejač.

Neke interesantne osobine

  • Vrhovi koštaju 10-15$ zavisi od vrha do vrha. Vrhovi postoje u dve osnovne verzije i to su “obični” vrhovi koji imaju gvožđe pa nikl preko bakra i “dijamantski” koji preko bakra imaju poseban sloj gvožđa koji je filovan dijamantskom prašinom. Fora sa ovom dijamantskom prašinom je da su vrhovi mnogo izdržljiviji nego kada preko bakra ide čisto gvožđe
  • PACE ima čuvene vrhove sa “udubljenjem” koji služe za lemljenje smd čipova. To udubljenje pomaže u čišćenju viška kalaja sa pinova i olakšavaju / ubrzavaju lemljenje višestruko. Ovu vrstu vrhova je patentirao PACE i u USA i Evropi tu vrstu vrhova pored njih sme da prodaje samo Weller pošto su platili PACE-u prava za korištenje. Ovi vrhovi su jedan od osnovnih razloga što sam se ja odlučio za PACE a ne za HAKKO
  • PACE ST50E (E je od Europe, tj 230V verzija) koristi IntelliHeat tehnologiju te na nju mogu da se okače 2 vrste drški. TD-100 drška za koju sam se ja odlučio koristi ove “pametne vrho0ve” dok PS90 koristi “obične glupe vrhove”. Pored klasičnih drški na ovu stanicu može da se okači i pinceta TT65 ili MT100. Sve drške i pincete imaju varijantu sa i bez azotne sredine za lemljenje
  • Auto SetBack opcija ove lemne stanice se aktivira ako za neko predefinisano vreme (bira se iz menija od 10 do 90 minuta) niste koristili lemilicu ona spušta temperaturu lemilice na 175°C kako bi produžila radni vek vrha. Iz ovog moda izlazite tako što stisnete crveni taster. Svaki put kada koristite lemilicu brojač za auto setback se resetuje i ta detekcija da li lemilicu koristite ili ne radi zastrasujuce dobro
  • Auto gašenje lemne stanice. Ako ste neko predefinisano vreme (bira se iz menija 10 do 90 minuta) ostavili lemilicu u setback modu lemilica ce se ugasiti. Odlična opcija za nas koji često ostavimo lemilicu da “nešto završimo” i onda se vratimo kući posle 3 dana
  • Menjanje vrhova na živo. Svi proizvođači lemnih stanica govore kako je bitno koristiti odgovarajući vrh za odgovarajući lem. Za lemljenje nekog TQFP-a ili MSSOP-a treba da se dohvatite MicroWave vrha ali ako lemite 0603 otpornik onda vam treba neki mini chisel a kada treba zalemiti trough hole konektor onda neki konus ili veći chisel tip rešava problem. Sa standardnim glupim vrhovima ovo znači da ili imate nekoliko štapova pa ih menjate, ili lemite prvo sve što vam treba sa jednim vrhom, sačekate da se ohladi, zamenite ga, pa lemite sa drugim .. Ono što TD-100 drška daje kao mogućnost je 2sec izmena vrha. Uz štap dolazi i posebna silikonska “traka” kojom lepo uhvatite vruć vrh, izvadite iz štapa, ostavite na tome predviđeno mesto na držaču drške, i zabodete u dršku novi vrh, sve to na živo i sve za 2sec

.

Tags: ,

HAKKO 907 i kompatibilne lemilice

Kao što spomenuh, moj kontroler može da upravlja i lemilicama sa termoparom i lemilicama sa PTC senzorom. HAKKO 907 je lemilica odličnog kvaliteta vrlo popularnog dzapanezerskog proizvođača koja postoji i u mnogo kineskih verzija te se može naći i kao QUICK (kineska kopija visokog kvaliteta) i pod raznim drugim imenima a i bez imena. Lemilica ima kvalitetan keramicki grejac snage 48W (24V) a HAKKO vrhovi su neverovatno kvalitetni. U poređenju sa Solomon lemilicom HAKKO ima manju termalnu masu (vrh je lakši) i kontaktna površina između grejača i vrha je manja ali HAKKO lemilica bez problema održava temperaturu vrha stabilnom; čak za nijansu stabilnije nego Solomon.

Čak i najjeftinije (red velicine 1000din) noname kopije sa Pančevačkog buvljaka rade odlično. Noname lemilo sa slike radi već svakodnevno preko 2 godine. Ako pogledamo sliku:

 

HAKKO QUICK NONAME

Top to bottom: Noname, Quick, Hakko original

Skroz dole je original HAKKO lemilica, iznad nje je QUICK kvalitetna PRC kopija. Materijali su identicni, razlikuje se u tome sto je sunđer na Quick kopiji malo kraći. Ova original HAKKO na slici je nova malopre izvađena iz kutije pa je ato ova oznaka na njoj tako svetla, inace je isto sito štampa kao i Quick .. razlike su bukvalno neprimetne ako nemate jednu pored druge. Na vrhu se nalazi noname sa Pančevačkog buvljaka (HAKKO original se kod nas prodaje za cca 60EUR, na ebay je oko 13-15$, Quick se kod nas prodaje za oko 2500din a noname se prodaje za oko 1000 din)

Ono na šta treba obratiti pažnju je konektor. Noname verzija ima drugaciji konektor u odnosu na HAKKO i QUICK.

HAKKO pinout

HAKKO pinout

 

Grejač je otpornosti 12R ali obratite pažnju pri merenju ako niste sigurni, zagrejte lemilicu na 40-50 (drugom lemilicom ili vrućim vazduhom) pa onda proverite otpor grejača. Može da se desi da ima mnogo niži otpor kada je hladna lemilica. Senzor je PTC tipa. Na žalost ovo u HAKKO grejaču nije PT1000, PT100, PT20 niti jedan drugi “standardan” PTC već je unutra “nešto custom”. Koristeči ispravan drajver za HAKKO napravio sam ovu tabelu koja vezuje temperaturu grejača sa otporom na senzoru.

 

HAKKO sensor

HAKKO sensor

 

 

Rasklopljena HAKKO lemilica

Rasklopljena HAKKO lemilica

Tags: , , ,

SOLOMON SL10 SL20 SL30 HQ10 HQ30

Moj kontroler za lemilicu ume da radi sa 2 vrste lemilica. Sa onima koje imaju senzor u obliku K-tip termopara i onima koje imaju PTC senzor. Solomon lemilice imaju K-tip termopar koji daje mogućnost čitanja temperature grejača.

Solomon je jedan od najvećih OEM proizvođača lemne opreme. U svetu se prodaje pod razlicitim imenima (Nedis, Elanco, Tenma …) a u Srbiji se da kupiti u Kelco-u. Kelco drži i GREJAČ HQ20/30 i GREJAČ SL10-30S, pritom je HQ nova verzija lemilice koju preporučujem dok je SL stara verzija koja koristi stare vrhove i nije bas neki kvalitet. Stare SL lemilice koriste bakarni vrh malog termalnog kapaciteta koji se “zabada” u lemilicu. Nove HQ lemilice koriste vrh koji se “navlači” na grejač, i koji je dosta većeg termalnog kapaciteta te ne gubi temperaturu tako lako. Lemilica se, i ako iste snage, mnogo brže greje zbog boljeg kontakta između vrha i grejača. Konektor na obe vrste lemilica je isti, DIN5 muski se nalazi sa strane lemilice a pinout je ovakav:

Solomon soldering iron pinout

Solomon soldering iron pinout

ESD pin preko 1M (megaom) otpornika vežite na uzemljenje.
Grejač je 48W predviđen da radi sa 24VAC.
Senzor je klasičan Ktip termopar.

Lemilica (HQ verzija) rastavljena izgleda ovako:

SOLOMON HQ

SOLOMON HQ

Ovako isgleda SL verzija (koju NE PREPORUCUJEM, lemilicu rastavio i slikao kolega Odin, slika skinuta odavde):

Solomon SL-10

Solomon SL-10 (ne preporucujem)

Tags: , , , , ,

Lemilica i PID

Kontroler za lemilicu je projekat započet pre nekoliko godina… no došlo je vreme da se isti dovede kraju :). Osnovni problem sa bazičnom aplikacijom dotičnog kontrolera je to što je za mozak istog odabran PIC16F690 koji ne može da se pohvali sa velikom količinom flash-a. Taj pic je odabran zato što sam ja pre nekog vremena naručio (slučajno, hteo sam samo 10) 100 komada pa sam onda dotične piconje trošio gde god su mogli da stanu :).

Elem, osnovni firmware je temperaturu kontrolisao na isti način na koji to radi klasičan termostat. Dakle gasio je grejač kada temperatura dostigne željenu vrednost i palio ga kada temperatura padne ispod vrednosti određene histerezisom i željenom vrednošću. “Problem” koji se javlja pri takvoj kontroli, a koji ima i originalni analogni drajver za lemilicu je u tome što i po isključivanju grejača isti nastavlja da zagreva vrh te lemilica osciluje izmedju donje vrednosti odredjene sa željenom vrednošću umanjenom za histerezis i gornje vrednosti koja zavisi od karakteristika lemilice, okoline u kojoj se nalazi i snage samog grejača (u slučaju Solomon HQ-20/30 lemilice gornja vrednost je oko 30C iznad željene). Ta oscilacija se ne primećuje toliko u radu (bez problema se lemi i sa 300C i 350C u većini slučajeva) ali sam ja ipak odlučio da je red da se lemilica kontroliše malo ozbiljnije te da se te oscilacije dovedu na minimum.

Da bi uglavio PID rutinu u firmware nesto je moralo da leti napolje tako da sam morao da izbacim mogućnost selektovanja tipa lemilice (sa termoparom ili sa ptc-om) te se sada ta odluka vrši u samom firmware-u i generise se poseban HEX za lemilice sa termoparom i za lemilice sa ptc-om. Dalje, meni za podesavanje setovanja je isto morao da leti tako da je ostala samo mogucnost podesavanja inicijalne temperature i to je sve, svi parametri rada (PID koeficijenti, slope/offset za PTC etc etc) se upisuju u HEX odnosno mogu da se upisu direktno u eeprom.

Ono sto se ispostavilo zanimljivo je da se sve 4 lemilice okacene na kontroler ponasaju identicno sto se tice PID kontrole (1 HAKKO original, 1 QUICK, 1 noname HAKKO kompatibilna i jedna Solomon) čemu sam se nadao ali nisam verovao da će tako biti no biće da je sličan dizajn i grejač iste snage učinio svoje :).

Elem, posle malo igranja sa parametrima dobio sam ovo. Ovi parametri idu po defaultu u firmware. Dozvolio sam mali overshoot radi bržeg dostizanja tražene temperature.

PID kontrola lemilice

PID kontrola lemilice

Na grafiku se vidi (zadata temperatura je 250C) kako kreće inicijalizacija, vidi se kako se održava idle temperatura. Do 280sekundi lemilica visi u vazduhu; od 280 do 350 sekundi lemilica je pritisnuta uz natopljen sunđer a zatim i umocena u casu sa vodom; od 400sec do 500sec su lemljeni neki trough hole otpornici na neku bez veze ploču i od 500 pa na dalje je visila opet u vazduhu. Kao što se da videti temperatura se nije značajno mrdala sa zadatih 250C. (btw ovih 250C je realno 277C pošto nisam dodao na računicu temperaturu u sobi a znamo da termopar daje razliku u temperaturi vrućeg i hladnog spoja a ne apsolutnu temperaturu vrućeg spoja).

Tags: , ,

Reče mi neki dan kolega da za Chronos već neko vreme postoji wireless bootloader koji omogućava da se na ovaj super gadget uploaduje novi firmware bez otvaranja sata. To je feature koji je već ugrađen na Chronos satove napravljenje 2010 i kasnije ali kako je moj iz 2009. morao sam prvo da mu upgradeujem firmware i instaliram bootloader da bi dobio tu opciju. Iskoristio sam priliku da mu zamenim i bateriju, elem, to je beio glavni povod za ovaj post.

Chronos eZ430 je razvojni alat u sat-u o kome sam pisao pre nekog vremena. Pored “vidljivih” osobina (glass display sa 8 cifara i nekoliko ikona, pet tastera, kućište, narukvica …) ova sprava ima i wireless transciever (blueRobin), accelerometar i barometar…. i ova sprava, ne malo korišćena, i dalje radi sa originalnom (kineskom) CR2032 baterijom stavljenom u njega krajem 2009. godine. Sat je prikazivao da mu je trenutno stanje baterije 2.8V i dalje je uspostavljao vezu sa računarom (sync, slanje accel informacija etc etc) kao i sa monitorom pulsa (externa sprava koju nosite oko grudi). Kako sam imao pri ruci novu CR2032 a i kako ću “ko zna kada” otvarati dotični sat sledeći put (pošto sada firmware uploadujem preko blue robina) stara je završila u kanti sa ostalim baterijama koje čekaju da se “nakupe” kako bi završile negde na nekoj reciklaži.

Ko bi rekao, mcu sa wireless transcieverom koji radi bez prekida 86 nedelja :)

Tags:
« Previous posts Back to top