Sve delove mendela sam odstampao na svom rapmanu – odavno (jos prosle godine), ali nikako da se smorim da ga sklopim. Ceo ovaj cim oko toga da nas orakle kupuje (sun) i cimanje oko toga, pa gomila drugih obaveza … elem .. sutirao sam delove za mendela po kuci 2-3 meseca da bi ga pre neki dan najzad sklopio ..

Svi delovi osim nosaca alata i nosaca Z ose su stampana u polipropilenu. Ova 4 dela (2 dela koja nose alat i 2 dela koja nose Z osu) su stampana u PLA (poliakticka kiselina – plastika koja se pravi od secera iz kukuruza i biorazgradiva je)

Nalazenje mehanickih delova, koje nisam mogao da odstampam, kod nas je nocna mora … kaisevi sa 1/12″ ili 2mm pitch-om su misaona imenica (5mm i 5.08mm pitch ima da se nadje na svu srecu), ravne sipke (dakle nenarezane) mogu da se nadju na buntu gde su – naravno – smotane u kotur (da da 8mm debela sipka smotana u kotur – i onda kao ja treba da uzmem parce od pola metra i da ga ispravim ?!?!?! ono preko kolena :D … nalazenje lagera (lezajeva) je isto pasji posao .. u vecini radnji samo umru od smeha ..

Sve u svemu – nekako sam uspeo da sastavim sve i da imam full mehaniku mendela gotovu … ima blagih promena u odnosu na originalni dizajn no nista znacajno – ono sto je vrlo zanimljivo je da “procenjena cena” za materijal nema veze sa vezom … oni su procenili da materijal kosta 520$ … aha .. kad bi sanjali .. isto tako im je cena za 1kg pla od 22E smesna … PLA na kilogram bez 60E moze samo da se sanja i na to onda treba da se doda shipment + carina + spedicija + pdv + ostale takse koje nam nasi dragi politicari namecu… na veliko (minimalna porudzbina 100Kg), PLA kosta (bez kotura, bez pakovanja, samo veliki bunt od 100+ kilograma, pa ti moras da ga seces pakujes i slicno) oko 40E za kilogram i to u Italiji (nema nigde u evropi jeftinije) .. Isto tako i ostale cene … tako da to sto sam ja imao ideju da cu ja to za 500E da sklopim (duplo vise nego sto oni procenjuju) je bilo “al za malo” … samo akril za drzac elektronike, print bed-a i print bed kosta oko 50E (2 seta kostaju 10000din + pdv) … lageri kostaju preko 200E .. sipke – narezane nisu skupe .. ni ne secam se koliko su bile .. matice ako kupujete na komad kostaju previse, ali ako nadjete pakete u ovim vecim radnjama (merkur, metro, uradi sam, home centar ..) od po 100 ili 200 matica onda izadju dosta manje… gomilu srafova mozete da kupite kod nas – al za malo :( … cudo srafova sam pravio (npr 55mm ili 60mm M3 sraf – NEMA .. za tako nesto kupite M3 narezanu sipku, odsecete parce koliko vam treba navucete sa jedne strane 2 matice koje zategnete jednu za drugu i – eto – napravili ste sraf duzine koja vam treba … nema M4 od 45, samo 55 .. pa onda opet, uzmes 55 pa ga seces (tamo gde ne moze da ostane visak, ili ga ostavis da viri gde moze) … pa imam malo “svetlih” i malo “crnih” srafova … malo sa “sestougaonom glavom”, malo sa “ravnim zarezom”, malo sa imbusom … tuga i zal … vece podloske (npr za M4 20mm podloska) su misaona imenica .. sve u svemu .. ovo na slici .. dakle BEZ ELEKTRONIKE .. samo gvozdje, kaisevi, motori, i materijal za stampu (dakle i bez cene rada, struje, vremena, sklapanja etc etc) izadje preko 800E (potroseno je oko 1200E na ovo na slici ali neki delovi su stampani par puta vise, neke stvari su testirane, neke stvai postoje u rezervi, na primar imam nekoliko setova kaiseva, imam set akrila viska, imam jos gomilu lezajeva, kupio sam neke remenice koje nisam upotrebio … dakle otislo je oko 1200E od kojih je ~400E otislo na “greske” i “duplikate” .. oko 800E je ovo sto je na stocicu) ….

sada za ovo treba napraviti elektroniku (ima gotova za par stotina funti, ili moze da se napravi za ispod 100E varijanta kojom ce da upravlja komp) ..

da, malcu jos fali extruder koji nije uracunat u ovu cenu (posto nisam ni mislio da pravim extruder, ovaj mendel je namenjen da vodi lasersku diodu za rezanje i za jos neka testiranja)

sve svemu – bio je ovo dobar test .. mada … poredjenje izmedju mendela i rapmana je u blagu ruku neprimereno … rapman je toliko stabilniji, precizniji .. ima vecu povrsinu za rad, sigurniji je … sve u svemu – ozbiljna masina u odnosu na ovog malca …

Sve delove mendela sam odstampao na svom rapmanu – odavno (jos prosle godine), ali nikako da se smorim da ga sklopim. Ceo ovaj cim oko toga da nas orakle kupuje...

Pored CoCreate PE CAD aplikacije koju ja intenzivno koristim kada se smorim da predjem na windoze masinu i AOI koji pored toga sto je dzaba i sto radi na linuxu ima odlican i jednostavan sistem za dodavanje skripti sto u mnogome olaksava rad ali na zalost nije CAD vec 3d rendering program tako da mu fali svasta pojavilo se jos nekoliko interesantnih “dzaba” resenja u mom vidokrugu koji polako zauzimaju svoje mesto medju modeling alatima na mojim racunarima…

OpenSCAD

Kada sam prvi put pogledao ovaj “cad program” deinstalirao sam ga “odma” … ali sam mu se posle par meseci vratio “da probam jos jednom”. O cemu se radi, ovo je CAD program u kome “programirate objekat”, dakle za razliku od standardnih CAD programa gde birate alate i obradjujete vas objekat, u OpenSCAD-u ga programirate. Deluje zbunjujuce ali posle 2-3 primera dodjete do toga da je vrlo lak za koristenje i da se neke stvari (poput zupcanika na primer) mnogo lakse prave u OpenSCAD-u nego u bilo kom drugom CAD programu (ja sam na primer za zupcanike pisao plagin za AOI a mnogo je bilo jednostavnije napraviti model u openSCAD-u).

ALGOR i ALGOR Design Check

ALGOR alati nisu dzaba al imaju 6meseci trial. Kako su to windoza aplikacije a windoze vecina usera reinstalira na 6 meseci to i nije tako strasno :D … Ja nisam neki veliki ljubitelj AutoDesk alata ali sam cuo lepe stvari a algor alatima (nisam ih jos probao)

ALIBRE

Alibre v11 je “dzaba” – tako bar kazu u press releasu … ja nisam uspeo taj “dzaba” da instaliram ali zato koristim v12 Alibre Express koji je dzaba verzija alibre v12. Kada skinete alibre v12 on 30 dana radi “full” i posle toga radi kao Express varijanta (koja ima otprilike sve opcije koje vam trebaju za rapman-a, ako hocete da dizajnirate motor sa unutrasnjim sagorevanjem – kupite full verziju).

Pored CoCreate PE CAD aplikacije koju ja intenzivno koristim kada se smorim da predjem na windoze masinu i AOI koji pored toga sto je dzaba i sto radi na linuxu...

Rešen da poteram mašinu malo preko nekih definisanih granica napravio sam objekat koji testira koliko je RapMan sposoban da štampa “u vazduhu” tj. koji negativan ugao može da podnese. Standardan limit ovde je 60 stepeni, tj ako je “overhang” veći od 60 stepeni (ugao prema horizontali manji od 60stepeni) mašina neće moći da odštampa isti ako ne koristi support.

Napravljena su tri testa. 2 sam štampao ja i jedan je štampao jedan moj kolega (Tony, čovek koji inače piše firmware za RapMan) pošto on ima ABS u boji (ja imam samo beli).

Svi testovi su napravljeni sa osnovnim setovanjem koje je ovakvo:

CARVE/Layer Thickness: 0.35
CLIP/clip over ..: 1.0
FILL/Grid Extra Overlap (ratio): 0.4
FILL/Infill Solidity (ratio): 0.1
INSET/Infill Perimeter Overlap (ratio): 0.4
INSET/Calculate Overlap from Perimeter and Infill: True
INSET/Remove Extrusion Overlap: True

Prvi test, ja štampao koristeći beli abs na temperaturi od 243 stepena:

Objekat neočišćen:

Objekat očišćen::

Objekat je izuzetno čvrst po celoj visini, “overhang” delovi ne pokazuju znake slabosti.

Drugo štampanje je napravio Tony Koristen je identičan gcode fajl samo je razlika što je korišten crni ABS. Crni ABS inače zahteva malo veću temperaturu štampe nego beli ABS (zbog pigmenta) tako da je ovo približno testu belog ABS-a na 240-242 stepena.

Objekat neočišćen:

Kao što se da primetiti, ovaj print je skoro idealan. Dakle odabirom prave temperature možemo zaobići standardni limit od 60 stepeni. Objekat je vrlo čvrst i ne pokazuje znake slabosti. Ovo uopšte nisam očekivao.

Treći print je test šta se dešava ako štampamo hladnije nego što je idealna temperatura. Ovde je temperatura spuštena na 237 stepeni, dakle 6 stepeni manje nego za prvi print, štampano opet belim ABS-om.

Objekat neočišćen:

Objekat delimično očišćen:

Kao što se sa slike da primetiti objekat je u priličnom haosu, teško ga je očistiti, kvalitet objekta je “neupotrebljiv”, objekat ima dobru čvrstinu na ravnom delu ali na overhang delu nema čvrstinu i može se slomiti na tom delu upotrebom malo jače sile.

Da zaključimo, 60 stepeni limit za overhang bez korišćenja support materijala može da se prebaci ako lepo pogodimo i usaglasimo temperaturu sa materijalom koji koristimo. Uz dobar tuning moguća je štampa overhang-a od čak 30 stepeni.

Objekat, ako želite sami da probate da otštampate možete naći na thingieverse sajtu.

Rešen da poteram mašinu malo preko nekih definisanih granica napravio sam objekat koji testira koliko je RapMan sposoban da štampa “u vazduhu” tj. koji negativan ugao može da podnese. Standardan...

Pravih za rodjaka neki dan neki primer pa reko mozda bi bilo zgodno podeliti ga.

Shema - klikni za celu semu

Shema sadrzi

• mikrokontroler PIC16F887 koji radi na internom oscilatoru na 8MHz
• reset kolo na MCLR pinu
• primer kako kontrolisati 2 ledare preko samo jednog pina
• karakter LCD u 4-bitnom modu (zakacena su paralelno dva, jedan sa jednom linijom i jedan sa dve)
• unipolarni stepper motor vezan preko ULN2003 (koji je u stvari 7 darlingtona u jednoj kutiji)
• bipolarni stepper motor sa L297+L298 drajver kombinacijom
• servo motor

Sors je “samoobjasnjihv” tako da, evo ga:

// LCD pinovi
sbit LCD_EN at RD1_bit;
sbit LCD_RS at RD2_bit;
//sbit LCD_RW at RD3_bit; // MikroC ne koristi RW pin
sbit LCD_D4 at RD4_bit;
sbit LCD_D5 at RD5_bit;
sbit LCD_D6 at RD6_bit;
sbit LCD_D7 at RD7_bit;

sbit LCD_EN_Direction at TRISD1_bit;
sbit LCD_RS_Direction at TRISD2_bit;
//sbit LCD_RW_Direction at TRISD3_bit;
sbit LCD_D4_Direction at TRISD4_bit;
sbit LCD_D5_Direction at TRISD5_bit;
sbit LCD_D6_Direction at TRISD6_bit;
sbit LCD_D7_Direction at TRISD7_bit;

char txt1[] = "TEST TEKST";
char txt2[] = "neki tekst";
char txt3[] = "primer";
char txt4[] = "za lcd";
char txt5[] = "Vozi unapred";
char txt6[] = "UNIPOLARNI STEPP";
char txt7[] = "Vozi unazad";
char txt8[] = "STOP";
char txt9[] = "KRAJ";

// koraci stepper motora
char unipolar_step[] = {0b1100, 0b0110, 0b0011, 0b1001};

#define  Move_Delay() Delay_ms(200)

unsigned char i;

void main(){
  //////////////////////////////////////
  //   INICIJALIZACIJA                //
  //////////////////////////////////////

  // Ugasi ADC (konfigurisi AN pinove kao digital IO)
  ANSEL  = 0;
  ANSELH = 0;

  // Ugasi komparatore
  C1ON_bit = 0;
  C2ON_bit = 0;

  //////////////////////////////////////
  //   PALI, GASI LEDARU              //
  //////////////////////////////////////

  // Na D0 su nam charlieplexed ledare
  TRISD0_bit=1; //postavi D0 na imput - gasi obe ledare
  for (i = 0; i < 10; i++){ //20 puta se izvrti
     //upali prvu ledaru
     RD0_bit=0; //D0 je GND
     TRISD0_bit=0; //D0 je "izlaz"
     Delay_ms(100); //sacekaj 500ms

     //Ugasi ledare
     TRISD0_bit=1;
     Delay_ms(100); //sacekaj 500ms

     //upali drugu ledaru
     RD0_bit=1; //D0 je 5V
     TRISD0_bit=0; //D0 je "izlaz"
     Delay_ms(100); //sacekaj 500ms

     //Ugasi ledare
     TRISD0_bit=1;
     Delay_ms(100); //sacekaj 500ms
  }

  //////////////////////////////////////
  //   LCD  tekstualni                //
  //////////////////////////////////////

  Lcd_Init();
  Lcd_Cmd(_LCD_CLEAR);
  Lcd_Cmd(_LCD_CURSOR_OFF);

  Lcd_Out(1,6,txt3);

  Lcd_Out(2,6,txt4);
  Delay_ms(2000);
  Lcd_Cmd(_LCD_CLEAR);

  Lcd_Out(1,1,txt1);
  Lcd_Out(2,5,txt2);

  //iskuliraj 2 sekunde
  Delay_ms(2000);

  //Mrducaj malo tekst na lcd-u
  for(i=0; i<4; i++) {
    Lcd_Cmd(_LCD_SHIFT_RIGHT);
    Move_Delay();
  }

  for(i=0; i<8; i++) {
    Lcd_Cmd(_LCD_SHIFT_LEFT);
    Move_Delay();
  }

  for(i=0; i<8; i++) {
    Lcd_Cmd(_LCD_SHIFT_RIGHT);
    Move_Delay();
  }

  //////////////////////////////////////
  //   UNIPOLARNI STEPPER MOTOR       //
  //////////////////////////////////////

  //mrducaj malo stepper

  //SPREMI RC4 - RC7 da budu izlaz
  TRISC4_bit=0;
  TRISC5_bit=0;
  TRISC6_bit=0;
  TRISC7_bit=0;

  //sacekaj sekund
  Delay_ms(1000);

  Lcd_Cmd(_LCD_CLEAR);
  Lcd_Out(1,1,txt5);
  Lcd_Out(2,1,txt6);

  //UNAPRED
  for(i=0;i<100;i++){ // 100 koraka
     RC4_bit =  unipolar_step[i%4] >> 3;
     RC5_bit = (unipolar_step[i%4] >> 2) & 1;
     RC6_bit = (unipolar_step[i%4] >> 1) & 1;
     RC7_bit =  unipolar_step[i%4]       & 1;
     Delay_ms(80); //pauza izmedju koraka, sto manja pauza, brze se vrti stepper
  }

  Lcd_Cmd(_LCD_CLEAR);
  Lcd_Out(1,1,txt8);

  //sacekaj sekund
  Delay_ms(1000);

  Lcd_Cmd(_LCD_CLEAR);
  Lcd_Out(1,1,txt7);
  Lcd_Out(2,1,txt6);

  //UNAZAD
  for(i=100;i>0;i--){ // 100 koraka
     RC4_bit =  unipolar_step[i%4] >> 3;
     RC5_bit = (unipolar_step[i%4] >> 2) & 1;
     RC6_bit = (unipolar_step[i%4] >> 1) & 1;
     RC7_bit =  unipolar_step[i%4]       & 1;
     Delay_ms(80); //pauza izmedju koraka, sto manja pauza, brze se vrti stepper
  }
  Lcd_Cmd(_LCD_CLEAR);
  Lcd_Out(1,1,txt8);
  //sacekaj sekund
  Delay_ms(1000);

  //////////////////////////////////////
  //   BIPOLARNI STEPPER MOTOR        //
  //////////////////////////////////////

  //SPREMI RC0, RC1 da budu izlaz
  RC0_bit = 0;
  RC1_bit = 0;
  TRISC0_bit=0;
  TRISC1_bit=0;
  RC0_bit = 0;

  //vozi unapred
  Delay_ms(1000);
  Lcd_Cmd(_LCD_CLEAR);
  Lcd_Out(1,1,"Vozi unapred");
  Lcd_Out(2,1,"BIPOLARNI STEPP");

  RC1_bit = 1; // u smeru kazaljke na satu
  for (i=0;i<200;i++){//200 koraka
    RC0_bit = 1;
    Delay_ms(20);
    RC0_bit = 0;
    Delay_ms(20);
  }

  Lcd_Cmd(_LCD_CLEAR);
  Lcd_Out(1,1,txt8);
  //sacekaj sekund
  Delay_ms(1000);

  //vozi unazad
  Lcd_Cmd(_LCD_CLEAR);
  Lcd_Out(1,1,"Vozi unazad");
  Lcd_Out(2,1,"BIPOLARNI STEPP");

  RC1_bit = 0; // suprotno smeru kazaljke na satu
  for (i=0;i<200;i++){//200 koraka
    RC0_bit = 1;
    Delay_ms(20);
    RC0_bit = 0;
    Delay_ms(20);
  }

  //////////////////////////////////////
  //  SERVO MOTOR - DIREKTNA KONTROLA //
  //////////////////////////////////////

  TRISC2_bit = 0; //izlaz
  RC2_bit = 0;

  //DUZINA PULSA ODREDJUJE POZICIJU SERVO MOTORA
  //STANDARD JE 1500us je "centar" 900us je "skroz levo", 2100us je "skroz desno"
  //MADA TO ZAVISI OD MOTORA DO MOTORA, OBICNO PISE U DOKUMENTACIJI MOTORA ALI
  //SE UVEK MOZE EXPERIMENTALNO UTVRDITI

  Lcd_Cmd(_LCD_CLEAR);
  Lcd_Out(1,1,"SERVO - CENTAR");
  Lcd_Out(2,2,"DIREKTNO");

  for (i=0;i<50;i++){
     //posalji puls
     RC2_bit = 1;
     Delay_us(1500);
     RC2_bit = 0;
     //cekaj do sledeceg pulsa
     Delay_ms(25);
  }

  Lcd_Cmd(_LCD_CLEAR);
  Lcd_Out(1,1,"SERVO - -90");
  Lcd_Out(2,2,"DIREKTNO");

    for (i=0;i<50;i++){
     //posalji puls
     RC2_bit = 1;
     Delay_us(900);
     RC2_bit = 0;
     //cekaj do sledeceg pulsa
     Delay_ms(25);
  }

  Lcd_Cmd(_LCD_CLEAR);
  Lcd_Out(1,1,"SERVO - +90");
  Lcd_Out(2,2,"DIREKTNO");

    for (i=0;i<50;i++){
     //posalji puls
     RC2_bit = 1;
     Delay_us(2000);
     RC2_bit = 0;
     //cekaj do sledeceg pulsa
     Delay_ms(25);
  }

  Lcd_Cmd(_LCD_CLEAR);
  Lcd_Out(1,1,"SERVO - -45");      //53 1200
  Lcd_Out(2,2,"DIREKTNO");

    for (i=0;i<50;i++){
     //posalji puls
     RC2_bit = 1;
     Delay_us(1250);
     RC2_bit = 0;
     //cekaj do sledeceg pulsa
     Delay_ms(25);
  }

  Lcd_Cmd(_LCD_CLEAR);
  Lcd_Out(1,1,"SERVO - +45");               //36 1700
  Lcd_Out(2,2,"DIREKTNO");

    for (i=0;i<50;i++){
     //posalji puls
     RC2_bit = 1;
     Delay_us(1750);
     RC2_bit = 0;
     //cekaj do sledeceg pulsa
     Delay_ms(25);
  }

  Lcd_Cmd(_LCD_CLEAR);
  Lcd_Out(1,1,"SERVO - CENTAR");
  Lcd_Out(2,2,"DIREKTNO");

  for (i=0;i<50;i++){
     //posalji puls
     RC2_bit = 1;
     Delay_us(1500);
     RC2_bit = 0;
     //cekaj do sledeceg pulsa
     Delay_ms(25);
  }

  //////////////////////////////////////
  //  SERVO MOTOR - PWM               //
  //  Ovaj uC je suvise brz tako da   //
  //  ne moze da nam da dovoljno spor //
  //  PWM da bi imali full range od   //
  //  min do max. minimalni PWM na    //
  //  8MHZ je 489Hz sto je prebrzo    //
  //  idealan pwm bi bio negde ~100Hz //
  //////////////////////////////////////

  TRISC2_bit = 0; //izlaz
  RC2_bit = 0;
  PWM1_Init(489); //Hz
  PWM1_Set_Duty(0);
  PWM1_Start();

  Lcd_Cmd(_LCD_CLEAR);
  Lcd_Out(1,1,"SERVO - SETAJ");
  Lcd_Out(2,2,"PWM");
  for (i=0;i<200;i+=2){
    PWM1_Set_Duty(i);
    Delay_ms(100);
  }
  PWM1_Stop();

  //KRAJ
  Lcd_Cmd(_LCD_CLEAR);
  Lcd_Out(1,1,txt9);
  Lcd_Out(2,4,txt9);
  while(1){
    for(i=0; i<4; i++) {
      Lcd_Cmd(_LCD_SHIFT_RIGHT);
      Move_Delay();
    }
    for(i=0; i<4; i++) {
      Lcd_Cmd(_LCD_SHIFT_LEFT);
      Move_Delay();
    }
  }
}

Pravih za rodjaka neki dan neki primer pa reko mozda bi bilo zgodno podeliti ga. Shema sadrzi mikrokontroler PIC16F887 koji radi na internom oscilatoru na 8MHz reset kolo na MCLR...

U toku je dogovor sa Bits From Bytes da se u Beogradu otvori zastupnistvo te da se lako moze kupiti RapMan kit bez maltretiranja sa carinom, dhl i ostalim lopovima koji se svaki ugradi po 100e i na kraju dok to stigne do vas platite bubreg i levo plucno krilo. Takodje, mocice da se kupi i potrosni materijal (print bed, filment ..) kao i zasebni kitovi (extruder, elektronika, okvir …)

Da skratim, da to ne bi sada donelo nove troskove (office, registracija, prostor) ja cu sa mojom firmom da budem “zastupnik”, tj, oni ce meni da posalju paket, a cu poplacam troskove slanja i slicno i onda ko oce, plati u lokalu i dunarima i nosi :) .. bez ugradnje i cuda i karate … dakle ideja je da sto vise ljudi koriste uredjaj, necu pare :) ocu ideje za unapredjenje uredjaja :) …

dakle, jos krace, moci ce da se kupi rapman u beogradu i potrosni materijal za rapman / reprap uskoro po vrlo povoljnoj ceni, za dinare, preko racuna, za kes, sa pdv, bez pdv ..

U toku je dogovor sa Bits From Bytes da se u Beogradu otvori zastupnistvo te da se lako moze kupiti RapMan kit bez maltretiranja sa carinom, dhl i ostalim lopovima...

.yu vise ne radi, skoro svi sajtovi postoje na ili .rs ili .co.rs .. no neki vise ne rade .. nadam se da ce vlasnici uvideti problem i resiti ga asap

.yu vise ne radi, skoro svi sajtovi postoje na ili .rs ili .co.rs .. no neki vise ne rade .. nadam se da ce vlasnici uvideti problem i resiti ga...

polako stizu ideje i primedbe kao i informacije … uglavnom na skype i pp po forumima, ljude izgleda mrzi da se ovde registruju da dodaju komentar ovde …

sve u svemu, Vremeplov izbacen, sajt im ne radi, na telefone se ne javljaju, ocigledno vise ne postoje ..dodato par firmi iz Novog Sada

Odlucio sam, za sada da necu da drzim telefone i mailove u spisku za one firme koje imaju sajt. Adrese i dalje mislim da treba da ostanu ako nista da bi neko mogao da vidi sta mu je “najblize”

Za privatnike koji se jave, a znam da ima takvih, koji mogu da “nabave” opremu (na koji god nacin) koje nema u domacim prodavnicama, naruce sa neta is licno, cu da stavim one podatke koje oni kazu da hoce (mail, telefon, sajt …)

polako stizu ideje i primedbe kao i informacije … uglavnom na skype i pp po forumima, ljude izgleda mrzi da se ovde registruju da dodaju komentar ovde … sve u...

evo ga inicijalni spisak … dosta firmi ima samo .co.yu sajtove, proveravao sam rs varijante i ne postoje … nadam se da ce se to promeniti posto .yu domen nece jos dugo

Blažic Elektronik
Beograd, Ustanicka 128b/1
http://www.blazicelektronik.co.rs/
Note: generalni zastupnici Weller, Erem, Kahnetics, Wirewrap, Xcelite.

COMET Electronics
Beograd, Bulevar Arsenija Carnojevi?a broj 17
http://www.comet.rs/

Dayens
Šabac, Centar 1
http://www.dayens.rs/

Elementa
Subotica, Jovana Mikica 56
Subotica, Laze Mamužica 20a
Beograd, Dimitrija Tucovi?a 29
http://www.elementa.rs/

Fox Electronics
Beograd, 21. Divizije 30
http://www.fox.co.yu/

Inter Electronic
+381 63 208-136
http://www.interelectronic.co.yu/

ITC Electronic
Beograd, Ruzveltova 51
Svilajnac, Ibarska 17
Novi Sad, Trg Carice Milice 2
Cacak, Kneza Miloša 107
Kragujevac, Vojislava Kalanovica 2
http://www.itcelectronic.com/

Kanibal
Beograd, OTC
Beograd, Pariske Komune 49
http://www.kanibal.co.yu/

Kelco (bivsi Radio Klub)
Beograd, Timocka 18
+381 11 2835-239, +38111 2835-704
http://www.kelco.rs/

Lunar
Subotica, Brace Radic 6
http://www.lunar.co.yu/

Mehatronika
Beograd, Ustanicka 189, lok. 23
Niš, Vase Albanca 10
http://www.mehatronika.co.yu/

Mikro Princ
Beograd, Kralja Milutina 31
http://www.mikroprinc.com/

Mons Elektronik
Beograd, Mije Kovacevica 10a (lok. 13)
http://www.monselektronik.co.yu/

NT Company
Beograd, Bulevar Mihaila Pupina 121
http://www.nt.co.yu/

PCB4YOU
http://www.pcb4you.info
Note: izrada stampanih plocica

Pro Light
Beograd,
http://www.shox.co.yu/

Silken Electronic
Beograd, Balkansa 35-39
Svilajnac, Pop Lukina 2
http://www.silken.co.yu/

Sobel
Beograd, Miška Jovanovica 9
http://www.sobel.co.yu/

TAGOR Electronic
Niš, Tihomira Brankovica 21
Beograd, B.M.Pupina YUBC 10z/ II sprat / lokal 116
http://www.tagor.rs/

Trafco
Beograd, Južni Bulevar 43a
http://www.trafco.co.yu/
Note: Izrada transformatora

Trafomatic
Mladenovac, Andrije Habusa 15
http://www.trafomatic.com/

Vremeplov
Beograd, Koste Glavinica 2/9
http://www.vremeplov.co.yu/

evo ga inicijalni spisak … dosta firmi ima samo .co.yu sajtove, proveravao sam rs varijante i ne postoje … nadam se da ce se to promeniti posto .yu domen nece...